Čvrsto smo uvereni da je Četvrta industrijska revolucija, obeležena digitalizacijom, jedinstvena šansa za zemlje kao što je naša da doslovno preskoče nekoliko stepenica razvoja i pridruže se razvijenim zemljama u borbi na sve povezanijem globalnom tržištu.
Čvrsto smo uvereni da je Četvrta industrijska revolucija, obeležena digitalizacijom, jedinstvena šansa za zemlje kao što je naša da doslovno preskoče nekoliko stepenica razvoja i pridruže se razvijenim zemljama u borbi na sve povezanijem globalnom tržištu.
Tokom prethodnih epoha su ključni resursi bili zemlja, rude i mašine, a danas su znanje, kreativnost i sposobnost za inovacije. Ovo je era velikih promena, a mi smo narod naviknut na promene, koji nikada nije stigao da se ušuška u stabilnosti i sigurnosti svakodnevnice. Stoga smo razvili jedinstvenu snalažljivost, kreativnost i sposobnost da se brzo prilagodimo novim prilikama, a to su osobine od ključnog značaja za vreme u kojem živimo.
Srpska napredna stranka je zato podržala Vladu Srbije u odluci da hrabro iskorači i prigrli priliku koja je pred nama. Zajedničkim naporima intenzivno radimo na tri prioritetne oblasti:
Kada je reč o reformi obrazovanja, trenutno se školski sistem menja toliko mnogo i toliko brzo da je sve promene teško i nabrojati. Ipak, trebalo bi akcentovati sledeće uspehe.
Programiranje je uvedeno kao obavezan predmet već od petog razreda osnovne škole, a za dve godine će biti pokriven ceo ciklus od petog do osmog razreda. Broj specijalizovanih IT odeljenja u gimnazijama je povećan pet puta te se očekuje da će ih ove godine biti više od 50.
Digitalne kompetencije su postale međupredmetne i obavezne, a u škole je uvedeno preduzetništvo te finansijska pismenost i dualno obrazovanje. Proces nastave je digitalizovan tako da će od već od 1. septembra svi prvaci moći da uče iz digitalnih materijala, filmova, animacija, onlajn testova i drugih interaktivnih materijala. Prvi put će Srbija imati škole u koje deca vole da idu jer su im zanimljive, u kojima će bolje učiti i biti više angažovana.
Za ovo je neophodno da internet, koji je pre dve godine uveden u sve škole u Srbiji preko bezbednog AMRES linka, sada bude doveden i do svih učionica, što će u naredne tri godine Vlada Srbije, uz podršku Srpske napredne stranke, i učiniti. Neophodno je i obučiti učitelje i nastavnike, a koliko su velike reforme o kojima je reč govori podatak da Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja do 1. septembra za nove veštine mora da obuči više od 35.000 učitelja i nastavnika.
Sve ovo je samo mali deo svih promena u velikom i kompleksnom školskom sistemu Srbije, dok se istovremeno radi na proširenju fizičkih kapaciteta fakulteta i instituta te izgradnji novih naučno-tehnoloških parkova i startap centara širom Srbije. Trenutno se ulaže više od 100 miliona evra u inovacionu infrastrukturu.
Predano se radi i na razvijanju nauke te podsticanju saradnje između nauke i privrede. Formiran je Fond za nauku koji će imati budžet od najmanje 40 miliona evra, a iz godine u godinu se povećava i budžet Fonda za inovacionu delatnost. U oblasti digitalizacije javne uprave, eUprava je sve snažnija i građanima je dostupniji sve veći broj digitalnih usluga. Zahvaljujući digitalnoj transformaciji državnog aparata, građani više nisu kuriri države i više ne moraju da posećuju nekoliko šaltera kako bi završili sve poslove u vezi sa neophodnom administracijom.
Najnovija promena u ovom aspektu je ovogodišnji upis prvaka u škole. Po prvi put roditelji ne moraju da donose dokumenta, već će ih škole same pribavljati. Ovim procesom građanima su ušteđeni sati i sati na šalterima.
Od naročitog značaja je i projekat „Bebo, dobro došla na svet”, koji je roditeljima omogućio da već u porodilištu završe sve neophodne administrativne poslove, uključujući i apliciranje za roditeljski dodatak.
Tu su, svakako, i servisi eRecept, eSud, eRegistracija preduzetnika i jednočlanih privrednih društava, eInspektor i mnogi drugi. Godišnji finansijski izveštaji i prijave poreza se u Srbiji sprovode onlajn, a Narodna banka Srbije je upravo uvela i novi sistem instant plaćanja tako da ćemo svi moći sa svojih mobilnih telefona, samo skeniranjem QR koda, da plaćamo svoje račune. Ukinuto je obavezno korišćenje pečata i papirnih faktura i time učinjen još jedan korak u digitalizaciji srpske privrede.
Duboko uverena da je najbolji alat za snažan privredni rast u ovoj, ali i u godinama koje slede, digitalizacija svih segmenata privrede, države i društva – Vlada Srbije je, podržana Srpskom naprednom strankom, učinila značajne pomake i na ovom polju.
O potencijalima koje donosi Četvrta industrijska revolucija, obeležena digitalizacijom, govori se već dve godine, a već danas se mogu videti i konkretni rezultati koji potvrđuju strategiju Vlade za dalji rast.
Izvoz IKT usluga je danas daleko najveća neto izvozna grana Srbije, veća od poljoprivrede, automobila ili mašinske industrije. Prošla, 2018. godina, bila je prva godina kada je izvoz naših IKT usluga prešao 1 mlrd. EUR, bio je 1,135 mlrd. EUR. IKT sektor svake godine beleži neverovatan rast – 21,6% u 2017. godini; 26,2% u 2018. godini; i 28,9% u prvom kvartalu ove godine. Neto izvoz IKT usluga za prva tri meseca veći je za čak 31,6% u odnosu na isti period prošle godine.
Ohrabrujuće je i to što izvoz svih usluga, takođe, beleži kontinuiran i snažan rast. U Q1 ove godine izvoz usluga je porastao za čak 17,5% u poređenju sa istim periodom prošle godine, dok je, poređenja radi, izvoz robe porastao za 6,9%.
Sve ovo govori o laganoj transformaciji naše privrede, o tome da Srbija može postati centar pameti i usluga te napustiti ekonomski model i razmišljanje koje kaže da je jačina ekonomije u tome koliko stvari proizvedete. U XXI veku za malu ekonomiju kakva je naša, konkurentnost je, pre svega, u uslugama, u digitalnim, inovativnim, brzim i hrabrim kompanijama koje ulažu u svoje ljude, u nauku, u R&D, jer takve kompanije danas pobeđuju na globalnom tržištu.
Vlada Republike Srbije i Srpska napredna stranka su odlučne da ih u tome podrže i promene paradigmu rasta zemlje.
Srbija je već sada, po rečima uglednog časopisa „Financial Times”, svetski šampion u iznosu stranih direktnih investicija u odnosu na snagu ekonomije, ali budućnost Srbije je u transformaciji u kojoj se rast neće bazirati samo na investicijama, već pre svega na inovacijama naših kompanija.
Velike promene se sprovode i u obrazovanju, među kojima bi trebalo izdvojiti činjenicu da su u 2018. formirana 44 specijalizovana IT odeljenja u 36 gimnazija (ukupno 801 učenik), što je čak 4,6 puta više nego 2017. godine, a da se ove godine za specijalizovana odeljenja prijavilo 2.495 učenika, da je na prijemni ispit izašlo 2.376 učenika, a položilo čak 1.644 (69%, prošle godine 52%).
Ovo ne govori samo o stremljenjima Vlade i Srpske napredne stranke, već i o tome da budućnost Srbije danas sve više prepoznaju i mlađe generacije, kao i njihovi roditelji.
Kad je reč o pripremi infrastrukture za Srbiju budućnosti, već se investira najmanje 100 miliona evra u izgradnju inovacione infrastrukture za fakultete, naučne institute, izgradnju naučno-tehnoloških parkova i startap centara širom Srbije.
Pored svih ovih velikih i važnih zadataka, pokrenuta je i široka poresko-pravna reforma sa ciljem da Srbija postane jedna od najkonkurentnijih zemalja Evrope po uslovima za poslovanje inovacionih kompanija.
Najveći korak je učinjen od 1. januara ove godine, kada su uvedeni sofisticirani i moderni poreski podsticaji ekonomiji znanja: takozvani R&D odbitak u kome su troškovi istraživanja i razvoja priznati u svom dvostrukom iznosu, „IP Box” režim u kome su prihodi od intelektualne svojine nastale u Srbiji oporezovani samo 3% i poreski kredit od čak 30% za investiranje u startape.
Po prvi put ikada, ove godine, ove mere i transformaciju Srbije prepoznao je i globalni izveštaj startap ekosistema pod nazivom „Startup Genome”, koji je analizirao 150 gradova širom sveta i svrstao našu zemlju među 54 najbolja inovaciona ekosistema na planeti.
Srbija je svrstana u top 5 zemalja na svetu po dostupnosti i kvalitetu naših inženjera, ali i po snazi razvoja blokčejn tehnologije, koja je jedna od centralnih tema ovog skupa. Pri vrhu svetske liste smo i u gejming industriji.
U kojoj drugoj kategoriji, a da je pozitivna, je Srbija svrstana u prvih 5 zemalja sveta? E, to, najviše govori o potencijalima i tome koliko brzo možemo da se menjamo i sustignemo one zemlje čijem kvalitetu života stremimo.
U sveobuhvatnom procesu digitalizacije, značajnu ulogu je odigrala i podrška Narodne banke Srbije. Ona se, pre svega, ogleda u uvođenju modernog sistema instant plaćanja, ali i u uvođenju regulatorne inovacije kakva je „Regulatory sandbox”, koji omogućava delimičnu suspenziju propisa radi testiranja inovativnih platnih sistema u ograničenoj mreži.
Srbija se i ovim merama svrstala u red najnaprednijih zemalja kada su u pitanju poreske i regulatorne mere podrške inovacijama – a sigurno je da ovo nije kraj merama podrške.
Zaključak je da je digitalno poslovanje već danas jedna od onih oblasti na koje zajedno možemo biti ponosni i navijati za naše da osvoje svet, jednako kao što smo već navikli da navijamo za naše sportiste, ali i umetnike i kreativce.
Otvorena da sluša, prihvata predloge i brzo ih implementira, Vlada Srbije je u transformaciji privrede pronašla partnere sa kojima može zajedno da radi na stvaranju mesta za Srbiju na tržištu nove digitalne ekonomije.
Partnerstvo sa privrednim organizacijama, kao što su Inicijativa Digitalna Srbija, IT klasteri, Privredna komora Srbije, NALED, Blockchain Inicijativa, Srpska asocijacija menadžera, E-commerce asocijacija, AmCham, Savet stranih investitora, Nordijska biznis alijansa i mnoge druge, daje nadu da će Srbija u vremenu Četvrte industrijske revolucije biti pobedničko društvo.
Srbija će biti uspešna onoliko koliko naši preduzetnici i naše kompanije budu uspešni na svetskom tržištu – a Vlada Srbije, zajedno sa Srpskom naprednom strankom, će u tome maksimalno pomoći.
Velike reforme svih segmenata društva i državne uprave društvo čine konkurentnijim u svim oblastima modernog života.
Digitalizacija danas podrazumeva uštedu vremena i novca, kako za građane, tako i za državu. Pored mogućnosti efikasnog obavljanja usluga u samo par klikova, proces digitalizacije štedi novac građana Srbije te omogućava efikasnost državne administracije.
Zahvaljujući elektronskoj razmeni podataka državnih organa, građani više ne moraju da nose dokumentaciju od šaltera do šaltera. Sada to eUprava, kao servis svih građana, obavlja za njih. Uvedene su brojne elektronske usluge, ne samo za građane, već i za preduzeća. Elektronska uprava omogućava transparentnost, efikasnost i borbu protiv korupcije.
Uvođenjem elektronskih građevinskih dozvola omogućeno je njihovo izdavanje u proseku za 10 dana, što Srbiju u ovom aspektu pozicionira na 11. mesto u svetu. Danas u Srbiji ima tri puta više izdatih građevinskih dozvola i četrdeset puta više gradilišta. Ukinuta je upotreba pečata u privredi te obezbeđeno izdavanje elektronskih faktura bez pečata i potpisa. Stvoren je povoljan privredni ambijent za nove investicije. A nove investicije znače bolji život i nova radna mesta.
Kako bi se stimulisao razvoj startap kompanija te kreirao pogodan ambijent za ulaganje u istraživanje i razvoj, u digitalnu infrastrukturu je investirano više od 100 miliona evra.
Preduzetnicima je omogućeno da se elektronskim putem registruju u Agenciji za privredne registre. Na taj način, uz značajnu uštedu vremena i novca, građani sada mogu brzo i efikasno da uplove u preduzetničke vode. Ulaganja u inovacije, obrazovanje, istraživanje i razvoj se podržavaju kroz odgovarajuću poresku politiku, a osnivanje startap kompanija i razvoj digitalne ekonomije stimuliše putem poreskih olakšica.
Za osnovne škole u Srbiji je obezbeđena osnovna IT oprema, kao i brz pristup internetu. Informatika je uvedena kao obavezan predmet u školama. Broj IT odeljenja u gimnazijama je sada pet puta veći, a broj studenata na IT smerovima povećan za 20%. Usvajanjem nacionalnog okvira kvalifikacija omogućeno je bolje povezivanje obrazovanja sa potrebama tržišta rada.
Digitalizacija je prilika da građani Srbije svojom pameću, svojim radom i svojim znanjem pomognu Srbiji da uhvati korak sa savremenim svetom. Digitalizacija je budućnost koja se stvara danas.
Zahvaljujući usluzi eUpis roditelji u Srbiji uštedeće 150.000 sati čekanja u redovima prilikom upisa đaka u prvi razred osnovne škole. Pojednostavljen je i upis u prvu godinu srednjih škola te fakulteta Univerziteta u Beogradu. Elektronski dnevnik uveden je u sve osnovne i srednje škole u Srbiji, a digitalni udžbenici pomoći će deci da lakše uče i saznaju kako da primene stečeno znanje u stvarnom svetu.
Novi elektronski sistem za evidenciju izveštavanja o radu sudova i elektronsko vođenje predmeta čini pravosuđe dostupnijim, kako građanima, tako i privredi. Uvođenjem elektronskog katastra ubrzana je razmena podataka između javnog beležnika i Republičkog geodetskog zavoda pri upisu u katastar. Jedinstveni registar sprečava prodaju jedne iste nekretnine dva puta.
Automatska overa zdravstvenih kartica ukida bespotrebne odlaske na šaltere, a poslodavcima godišnje štedi oko 2 miliona evra. Digitalizacija građanima omogućava da putem interneta zakažu termin kod lekara. Godišnje se ovim putem zakaže 220.000 pregleda i izda 192.000 recepata. Ovim sistemom i lekari dobijaju više vremena da se posvete pacijentima i usavršavanju.
Novi telekomunikacioni koridor duž Moravskog auto-puta pokriće optičkom i mobilnom mrežom 50.000 domaćinstava, turističkih, privrednih i drugih objekata. Srbija tako postaje jedna od prvih zemalja sa sopstvenim nacionalnim digitalnim koridorom. Srbija tako otvara mogućnost stvaranja veze sa celim svetom.
Osnovan je Fond za nauku sa budžetom od preko 40 miliona evra, koji će mladim istraživačima pružiti priliku da ostanu u Srbiji. Naučno-tehnološki parkovi u Beogradu, Novom Sadu i Nišu će omogućiti daljnji razvoj istraživačkih centara i osnivanje novih startap kompanija.
Iz dana u dan odgovornim i neprestanim radom trudimo se da osnažimo svaki segment društva, poboljšamo ambijent za dostojanstven život i da održavamo dobre odnose sa međunarodnom zajednicom.
Srpska napredna stranka je za 11 godina uspela da razvije jak politički program, a samim tim dobije i podršku građana Srbije.
Možemo da obećamo da ćemo nastaviti putem progresa prateći svetske trendove i građanima Srbije omogućiti da postanu stanovnici modernog sveta.
Centralni događaj: 27. oktobar 2019.
SPENS, Novi Sad
Digitalizacija nam omogućava da danas veliki deo administracije, zbog koje smo išli na šalere, možemo da uradimo online.
Registrovanje novorođene bebe je brzo i lako i obavlja se u porodilištu za samo 15 minuta.
Od 2016. godine roditelji već u bolnici pokreću proceduru upisa deteta u matičnu knjigu rođenih, prijave prebivališta, prijave zdravstvenog osiguranja i podnošenja zahteva za dobijanje kartice zdravstvenog osiguranja. Od decembra 2018. godine elektronske zahteve za roditeljski dodatak moguće je podneti u svim porodilištima u Srbiji. Do maja 2019. godine kroz ovaj sistem je registrovano više od 160.000 beba. Građani su uštedeli više od milion sati, odnosno više od 3 miliona dinara.
Srbija je sada primer svetu kako ovaj proces treba da izgleda.
Elektronska usluga „Prijava boravišta stranca” omogućava fizičkim licima kod kojih stranci dolaze u posetu da putem portala eUprava izvrše prijavu boravišta stranca u bilo kom trenutku, bez odlaska na šalter Ministarstva unutrašnjih poslova.
Kako bi se omogućila elektronska dostava potvrde o prijavljenom boravištu, prilikom prijave dodatno se dostavljaju podaci o elektronskoj pošti podnosioca prijave i stranca za koga se vrši prijava. Prijava u elektronskom obliku je dovoljan dokaz o prijavi, građani više ne moraju zbog toga da odlaze na šalter, a stranci više neće morati da nose kartončić kao dokaz o prijavi boravišta.
PPrijava deteta u predškolsku ustanovu putem nacionalnog portala eUprava je omogućena u 17 gradova i opština Srbije na lak način – bez odlaska na šalter. Elektronsko podnošenje prijave se vrši jednostavnim popunjavanjem onlajn obrasca na portalu eUprava, a prilaganje Izvoda iz matične knjige rođenih i Uverenja o zaposlenju nije potrebno, jer se podaci pribavljaju automatski. Do maja 2019. godine je podneto skoro 50.000 elektronskih prijava.
Servis eVrtić je primer digitalizacije u službi podrške porodicama sa decom i pruža jednake mogućnosti za svu decu bez obzira na socio-ekonomski status porodice.
Po prvi put prilikom upisa đaka u prvi razred osnovne škole roditelji ne moraju da nose dva dokumenta u papirnom obliku (Izvod iz matične knjige rođenih i Potvrdu o prebivalištu), već ih škole pribavljaju po službenoj dužnosti. Zahvaljujući ovoj usluzi, očekuje se da roditelji uštede 150.000 sati čekanja u redovima, odnosno više od 50 miliona dinara na godišnjem nivou. Usluga eUpis dostupna je u svakoj od 1.229 škola u Srbiji. Do sada je u školsku 2019/20. upisano više od 30.000 prvaka korišćenjem sistema eUpis. Ove godine pojednostavljen upis u prvu godinu biće omogućen i za sve srednje škole, kao i sve fakultete Univerziteta u Beogradu.
Integrisani zdravstveni informacioni sistem čuva više od 100 miliona recepata, odnosno 63 miliona izdatih recepata i više od 8 miliona terapija. Dnevno se zakaže oko 220.000 pregleda te izda 87.000 uputa i 192.000 recepata. Lekari sada imaju više vremena da se posvete pacijentima.
U sistemu radi više od 7.000 apotekara iz 4.000 apoteka. Uvođenje eRecepta dovelo je do uštede od 2 miliona evra godišnje. Uslugu koristi više od 6,5 miliona građana koji od dva do šest puta manje odlaze kod lekara zbog recepta.
U ovom, nekada veoma problematičnom, procesu – podignuta je efikasnost i eliminisana korupcija.
Sistemski rad na unapređenju poslovnog ambijenta doveo je do skoka Srbije na „Doing Business” listi sa 91. mesta u 2014. do 48. mesta u 2019. godini. Jedinstven postupak izdavanja građevinskih dozvola elektronskim putem Srbiju je sa 186. mesta unapredio na 11. mesto u 2019. godini.
U Srbiji je prosečno potrebno 106 dana da se izdaju sve dozvole vezane za gradnju, od čega se građevinska dozvola u proseku izdaje za 11 dana. Danas se u Srbiji godišnje izda skoro tri puta više građevinskih dozvola, nego što je to bio slučaj 2014. i ranije. Lokalne samouprave u prošloj godini obradile su gotovo 100.000 zahteva za gradnju, od čega je 85% pozitivno rešeno.
Uspostavljen je elektronski sistem za vođenje centralne evidencije o statističkim podacima u radu sudova te implementiran sistem za centralno izveštavanje o radu sudova. Sada se svi podaci o radu sudova nalaze na jednom mestu, čime je omogućeno transparentnije izveštavanje o radu pravosuđa. Takođe, omogućeno je elektronsko vođenje predmeta u privrednim sudovima.
Uspostavljen je sistem za elektronsku razmenu podataka u pravosuđu i između pravosuđa i drugih državnih organa. Od uspostavljanja sistema izvršeno je više od 1.500.000 elektronskih upita, čime je zamenjeno 3.000.000 dopisa u papiru i ušteđeno 342 miliona dinara budžetu Republike Srbije.
Digitalizacija utiče na sve segmente društva i sticanje adekvatnih znanja je neophodno za lični razvoj i stabilan rast moderne države.
Kako bi svi građani Srbije imali benefit od procesa digitalizacije, realizovan je projekat „Digitalna pismenost starijih”. Studenti Fakulteta organizacionih nauka i andragogije podučavali su starije sugrađane osnovama upotrebe savremene tehnologije i digitalnih sadržaja, čime je istovremeno ostvarena i međugeneracijska saradnja.
Edukacije su realizovane u saradnji sa gerontološkim centrima u Beogradu, u kojima je tokom dva meseca organizovan veći broj obuka za članove dnevnih centara i domova za stare. Stari su naučili da otvore Gugl i Fejsbuk nalog, kao i da pozovu svoje najmilije preko Skajp platforme. Studenti su imali priliku da čuju vredne životne priče, kao i da razviju sposobnost empatije te veštinu prenošenja znanja.
Od septembra 2017. godine informatika je obavezan predmet u svim osnovnim školama u Srbiji. Pored osnova informatike, učenici već u petom razredu uče i da programiraju u vizuelnom programskom jeziku Skreč, a od šestog razreda savladavaju i tekstualno programiranje u Pajtonu. U sedmom razredu se uči programiranje grafike da bi u osmom na red došla prezentacija te analiza podataka. Zbog svega navedenog Srbija danas ima jedan od najnaprednijih kurikuluma iz informatike u osnovnim školama.
eDnevnik je u Srbiji uveden, kako u osnovnim, tako i u srednjim školama. Upotrebom eDnevnika nastavnicima je za 3⁄4 skraćeno vreme koje troše na administraciju i unos podataka. Broj izostanaka je prepolovljen, a prijave za neadekvatno ocenjivanje su svedene na minimum. Onemogućeno je dopisivanje nekoliko ocena pri zaključivanju te obezbeđeno da se poštuje zakonska norma prema kojoj učenici ne mogu biti ispitivani iz više od dva predmeta u jednom danu. Takođe, prijavom na sistem roditeljima je omogućen konstantan uvid u napredak dece.
U specijalizovanim IT odeljenjima učenici imaju osam predmeta iz informatike. U 2018. godini zabeleženo je značajno povećanje u broju zainteresovanih đaka, zbog čega je povećan broj specijalizovanih IT odeljenja na 44 odeljenja u 36 gimnazija, što je skoro pet puta više u odnosu na 2017. godinu. Nastavnici informatike u specijalizovanim odeljenjima pohađaju dodatne obuke za specijalizovane IT predmete.
U školskoj 2017/18. godini je povećan broj studenata na IT smerovima za 20%. Povećanje broja studenata je omogućeno obezbeđivanjem dodatnog prostora i nastavnih kapaciteta na fakultetima. Novi prostor za nastavu su dobili Elektrotehnički fakultet, Matematički fakultet i Fakultet organizacionih nauka u Beogradu.
Uspostavljen je zakonski okvir za učenje kroz rad. Do sada je uspostavljena saradnja sa 600 kompanija, a u prvoj školskoj godini (2017/18.) je po dualnom modelu upisano 1.482 učenika, dok je u drugoj (2018/19.) broj obezbeđenih mesta podignut na 3.500 u 84 srednje škole. Interesovanje za tih 3.500 mesta je iskazalo 17.890 učenika, a potražnja je u proseku iznosila 2,8 učenika na jedno mesto. Pripremljen je Zakon o dualnim studijama, čime se stvara mogućnost učenja kroz rad i u visokom obrazovanju. U oblasti digitalnih profila uspostavljena su zanimanja tehničar za digitalnu grafiku i internet oblikovanje te elektrotehničar informacionih tehnologija.
Finansijsko opismenjavanje se uvodi u sistem obrazovanja i vaspitanja kao međupredmetna kompetencija od pripremnog predškolskog programa. S obzirom na kompleksnost finansijske pismenosti i realni kontekst koji je neophodan za njeno ispoljavanje, uvedena je projektna nastava kako bi se ova kompetencija mogla razvijati.
Projekat uključivanja finansijskog opismenjavanja u sistem obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije – FinPis – prvi je projekat ove vrste u našoj zemlji. Sprovođenje je započeto u školskoj 2018/19. godini kada je u neposrednoj obuci, u pilot projektu, učestvovalo 900 nastavnika iz 34 škole, dok je onlajn obuku pohađalo 1.067 nastavnika iz 66 škola. U toku je druga faza obuka tako da će do početka školske 2019/20. godine biti obučeno još 900 nastavnika iz 90 škola. Pilot projektom je bilo obuhvaćeno 15.000 učenika, a nakon druge faze obuke još 26.000.
Pokrenuta je i prva obrazovna interaktivna platforma za finansijsku pismenost u Srbiji, gde će stanovništvo svih uzrasta imati priliku da unapredi svoje poznavanje finansija te se informiše o važnim temama u toj oblasti.
Projekat je pokrenut na predlog ministarskog Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije početkom 2017. godine. U prva dva ciklusa, obuke je prošlo 800 polaznika, dok je trenutno na obukama skoro 1.200 polaznika. Uspešnost zapošljavanja je oko 30% u IT sektoru, što omogućava da se investicija u obuke vrati u budžet samo kroz poreze i doprinose za manje od godinu dana, dok je uticaj na privredu značajno veći.
Uspostavljanjem ovog jedinstvenog sistema prosvete, koji će obuhvatiti podatke o ustanovama, zaposlenima, deci, učenicima i odraslima, zajedno sa informacijama o njihovom radu, rezultatima i ostvarenjima, omogućava se:
Ambijent za učenje, istraživanje i razvoj je neophodan preduslov za razvoj digitalne ekonomije.
Izgradnja sekundarnog Državnog centra za upravljanje i čuvanje podataka – Data centar – projekat je od iznimnog značaja za Republiku Srbiju. U toku su pripremne aktivnosti na izgradnji sekundarnog Državnog centra u Kragujevcu, površine 5.000 kvadratnih metara i vrednosti u iznosu od 30 miliona evra. Cilj izgradnje sekundarnog Državnog data centra je unapređenje sistema elektronskog poslovanja, korišćenje najsavremenijih IKT kapaciteta u pružanju usluga korisnicima, smanjenje rizika od gubitka podataka koji su od velike važnosti za RS, kao i podrška razvoju digitalne transformacije Srbije.
Vlada Srbije finansirala je program uspostavljanja regionalnih startap centara, za koji je izdvojeno 250 miliona dinara u 2018. godini i isto toliko u 2019. Cilj programa je podrška lokalnim inicijativama koje partnerski sprovode lokalne samouprave sa organizacijama specijalizovanim za podršku razvoja inovacija. Inicijative su podržane sa 20 miliona za adaptaciju prostora, 20 miliona za nabavku savremene opreme i 6 miliona za rad centara – organizacija događaja, predavanja i obuke stanara. U 2018. godini podržano je formiranje 8 centara na teritoriji Srbije i to u Čačku, Valjevu, Zrenjaninu, Kruševcu, Gornjem Milanovcu, Pirotu, Subotici i Staroj Pazovi.
Državni institut „Biosens” iz Novog Sada pobedio je sa projektom „ANTARES” na prestižnom takmičenju „HORIZONT 2020”, kojim se podržavaju inovacije i istraživanje u Evropskoj Uniji. Cilj projekta je uspostavljanje Evropskog centra izvrsnosti naprednih tehnologija u održivoj poljoprivredi, a „Biosens” je jedina institucija koja će postati Evropski centar izvrsnosti van EU. U Bačkoj Topoli je otvorena prva digitalna farma u regionu, u koju dolaze poljoprivrednici iz cele Srbije da vide kako mogu povećati svoj prinos uz pomoć novih tehnologija. Poljoprivrednicima je na raspolaganju i besplatno korišćenje „Agrosens” internet platforme, preko koje mogu pratiti svoje useve.
NTP Novi Sad će u prostoru od 29.000 m2 omogućiti razvoj istraživačkih centara i novih startap kompanija, ali i povećanje nastavnih kapaciteta. Ukupno 4.000 m2 je namenjeno za razvoj startap kompanija, dok će 3.500 m2 biti obezbeđeno za kompanije koje se bave istraživanjem i razvojem novih proizvoda. Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, koji će od oktobra 2019. povećati kapacitete za nastavu, namenjeno je 10.000 m2.
Izgradnjom Naučno-tehnološkog parka Niš će se dobiti prostor od oko 14.000 m2 za obuku studenata za korišćenje naprednih tehnologija i učenje kroz praksu. Prostor će sadržati i biznis inkubator za oko 30 startap kompanija, dok će postojati i odvojen prostor za istraživanje i razvoj proizvoda većih kompanija. Naučno-tehnološki park će biti otvoren u martu 2020. godine.
NTP Beograd podržava rad 70 kompanija, koje zapošljavaju 700 inženjera. Vrednost koje su ove kompanije kreirale premašuje 20 miliona evra u prethodnoj godini, od čega polovina pripada izvozu. Zbog popunjenosti kapaciteta i vrednosti koju stvara, Vlada Srbije ulaže 3,5 miliona evra u izgradnju novog objekta površine 4.000 m2.
„Verokio” projekat Instituta za fiziku u Beogradu ima za cilj da zajedno sa strateškim partnerima, vodećim svetskim centrima, kao što su CERN, INFN (mreža nacionalnih instituta Italije) i DESY (najveće naučno postrojenje Nemačke), poveže postojeće ekspertize na polju savremenih tehnologija i nauke. Neke od oblasti kojima će se baviti su super-računarstvo; modeliranje kompleksnih sistema; prikupljanje, vizuelizacija i analiza velikih skupova podataka te razvoj i primena novih neinvazivnih mernih sistema. Planirana je izgradnja objekta površine 3.000 m2 i zgrade postrojenja za izradu prototipova površine 1.000 m2, ukupne vrednosti od 5 miliona evra.
Digitalizacija omogućava efikasnije poslovanje uz niz inovativnih servisa eUprave.
Od 2018. godine u Agenciji za privredne registre je omogućeno elektronsko osnivanje preduzetnika i jednočlanih DOO. Putem interneta, uz kvalifikovani elektronski sertifikat (elektronski potpis), kreirana je mogućnost ulaska u preduzetničke vode na najbrži i najjednostavniji način, uz značajnu uštedu vremena i novca. Ovo predstavlja važan korak ka digitalnoj transformaciji Srbije i očekuje se da će doprineti napretku Srbije na „Doing Business” listi.
Uspostavljen je elektronski sistem za vođenje centralne evidencije o statističkim podacima u radu sudova te implementiran sistem za centralno izveštavanje o radu sudova. Sada se svi podaci o radu sudova nalaze na jednom mestu, čime je omogućeno transparentnije izveštavanje o radu pravosuđa. Takođe, omogućeno je elektronsko vođenje predmeta u privrednim sudovima.
Uspostavljen je sistem za elektronsku razmenu podataka u pravosuđu i između pravosuđa i drugih državnih organa. Od uspostavljanja sistema izvršeno je više od 1.500.000 elektronskih upita, čime je zamenjeno 3.000.000 dopisa u papiru i ušteđeno 342 miliona dinara budžetu Republike Srbije.
U cilju suzbijanja sive ekonomije i zaštite prava velikog broja neformalno angažovanih radnika u sektoru poljoprivrede, Vlada Srbije je, u saradnji sa NALED-om i uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ), izvršila reformu sistema radnog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi donošenjem novog sistemskog zakona i izradom onlajn platforme za pojednostavljenu registraciju radnika.
Za prvih pet meseci na ovaj način je angažovano 5.095 sezonaca koji su, umesto rada na crno, ostvarili pravo na penzijsko i osiguranje u slučaju povrede na radu. Novi sistem koristilo je 111 poslodavaca, a za angažovane radnike uplatili su ukupno 29,5 miliona dinara poreza i doprinosa. Kreirana je i mobilna aplikacija za radno angažovanje, koja je ujedno i prva potpuno operativna mobilna aplikacija za jedan servis javne uprave.
Građanima i privredi omogućeno je da dođu do informacija o svom porezu na imovinu i drugim izvornim javnim prihodima, kao i da podnesu prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu fizičkih i pravnih lica na portalu jedinstvenog informacionog sistema lokalne poreske administracije lpa.gov.rs.
Pogodnost elektronskog podnošenja prijave za utvrđivanje poreza na imovinu naročito znači pravnim licima, jer ovaj postupak ponavljaju svake godine. Omogućeno je i elektronsko plaćanje poreza na imovinu bilo kojom kreditnom karticom, uključujući i srpsku Dina karticu, integrisanim elektronskim bankarstvom Komercijalne banke ili elektronskim novcem domaće institucije elektronskog novca – iPay SEE. Uspostavljanje ovog sistema donosi korist i državi – jednim klikom dobija se poreska efikasnost svake od LPA: statistika obveznika, godišnja visina zaduženja, procenti naplate te preneti dug iz prethodne godine.
Izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica omogućeno je da troškovi istraživanja i razvoja budu priznati kao rashod za potrebe poreza na dobit u dvostrukom iznosu. Na snazi od 1. januara 2019. godine, cilj olakšice je podsticanje privrednih subjekata da ulažu u istraživanje i razvoj, čime se povećava njihova konkurentnost na tržištu, a posledično i konkurentnost srpske privrede.
Obvezniku koji uloži u kapital novoosnovanog privrednog društva koje obavlja inovacionu delatnost priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 30% uložene sume, što znači da u tom iznosu može umanjiti svoju poresku obavezu. Maksimalni iznos kredita je 100 miliona dinara (50 miliona dinara u jednoj poreskoj godini). Cilj je motivisanje privrednih društava da ulažu u startap kompanije i time im obezbede neophodan kapital i stručno znanje u vezi sa poslovanjem.
Ukinuto je ograničenje prema kojem se izdaci za troškove reklame i promocije priznaju samo do iznosa od 10% prihoda obveznika, u smislu oporezivanja. Dakle, troškovi reklame i propagande sada su priznati u punom iznosu, što je posebno značajno za delatnosti u kojima ovi troškovi čine veliki deo ukupnih troškova operativnog poslovanja.
Izmenama o dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca pojednostavljeni su procedura i izdavanje dozvola za rad te olakšana primena propisa u praksi. Uporedo se menja i Zakon o strancima, kojim se pojednostavljuje postupak za pribavljanje odobrenja za privremeni boravak i preciziraju odredbe koje uređuju pribavljanje viza za duži boravak.
Zajedničkim Objašnjenjem Ministarstva finansija i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, definitivno je razjašnjeno da fakture ne moraju da budu na papiru niti da sadrže potpis i pečat. Faktura je validna i ako je poslata kao elektronski dokument u bilo kom formatu. Od 1. novembra 2018. pokrenut je pozivni centar koji pruža podršku službenicima, građanima i privredi u korišćenju elektronskih servisa i elektronskoj razmeni podataka.