Мисија
Чврсто смо уверени да је Четврта индустријска револуција, обележена дигитализацијом, јединствена шанса за земље као што је наша да дословно прескоче неколико степеница развоја и придруже се развијеним земљама у борби на све повезанијем глобалном тржишту.
Мисија
Чврсто смо уверени да је Четврта индустријска револуција, обележена дигитализацијом, јединствена шанса за земље као што је наша да дословно прескоче неколико степеница развоја и придруже се развијеним земљама у борби на све повезанијем глобалном тржишту.
Током претходних епоха су кључни ресурси били земља, руде и машине, а данас су знање, креативност и способност за иновације. Ово је ера великих промена, а ми смо народ навикнут на промене, који никада није стигао да се ушушка у стабилности и сигурности свакодневнице. Стога смо развили јединствену сналажљивост, креативност и способност да се брзо прилагодимо новим приликама, а то су особине од кључног значаја за време у којем живимо.
Српска напредна странка је зато подржала Владу Србије у одлуци да храбро искорачи и пригрли прилику која је пред нама. Заједничким напорима интензивно радимо на три приоритетне области:
- реформи образовања, како би наши грађани имали неопходна знања и вештине да равноправно са било ким у свету учествују у дигиталној економији,
- дигитализацији државне управе, јер је то најбољи начин за добијање ефикасне и транспарентне управе те најбољи алат за борбу против корупције,
- дигитализацији привреде и стварању позитивног пословног окружења у којем наше компаније могу из Србије да воде своје глобалне бизнисе и да се одавде равноправно такмиче са било ким у свету.
Kада је реч о реформи образовања, тренутно се школски систем мења толико много и толико брзо да је све промене тешко и набројати. Ипак, требало би акцентовати следеће успехе.
Програмирање је уведено као обавезан предмет већ од петог разреда основне школе, а за две године ће бити покривен цео циклус од петог до осмог разреда. Број специјализованих ИТ одељења у гимназијама је повећан пет пута те се очекује да ће их ове године бити више од 50.
Дигиталне компетенције су постале међупредметне и обавезне, а у школе је уведено предузетништво те финансијска писменост и дуално образовање. Процес наставе је дигитализован тако да ће од већ од 1. септембра сви прваци моћи да уче из дигиталних материјала, филмова, анимација, онлајн тестова и других интерактивних материјала. Први пут ће Србија имати школе у које деца воле да иду јер су им занимљиве, у којима ће боље учити и бити више ангажована.
За ово је неопходно да интернет, који је пре две године уведен у све школе у Србији преко безбедног АМРЕС линка, сада буде доведен и до свих учионица, што ће у наредне три године Влада Србије, уз подршку Српске напредне странке, и учинити. Неопходно је и обучити учитеље и наставнике, а колико су велике реформе о којима је реч говори податак да Завод за унапређење образовања и васпитања до 1. септембра за нове вештине мора да обучи више од 35.000 учитеља и наставника.
Све ово је само мали део свих промена у великом и комплексном школском систему Србије, док се истовремено ради на проширењу физичких капацитета факултета и института те изградњи нових научно-технолошких паркова и стартап центара широм Србије. Тренутно се улаже више од 100 милиона евра у иновациону инфраструктуру.
Предано се ради и на развијању науке те подстицању сарадње између науке и привреде. Формиран је Фонд за науку који ће имати буџет од најмање 40 милиона евра, а из године у годину се повећава и буџет Фонда за иновациону делатност. У области дигитализације јавне управе, еУправа је све снажнија и грађанима је доступнији све већи број дигиталних услуга. Захваљујући дигиталној трансформацији државног апарата, грађани више нису курири државе и више не морају да посећују неколико шалтера како би завршили све послове у вези са неопходном администрацијом.
Најновија промена у овом аспекту је овогодишњи упис првака у школе. По први пут родитељи не морају да доносе документа, већ ће их школе саме прибављати. Овим процесом грађанима су уштеђени сати и сати на шалтерима.
Од нарочитог значаја је и пројекат „Бебо, добро дошла на свет”, који је родитељима омогућио да већ у породилишту заврше све неопходне административне послове, укључујући и аплицирање за родитељски додатак.
Ту су, свакако, и сервиси еРецепт, еСуд, еРегистрација предузетника и једночланих привредних друштава, еИнспектор и многи други. Годишњи финансијски извештаји и пријаве пореза се у Србији спроводе онлајн, а Народна банка Србије је управо увела и нови систем инстант плаћања тако да ћемо сви моћи са својих мобилних телефона, само скенирањем QР кода, да плаћамо своје рачуне. Укинуто је обавезно коришћење печата и папирних фактура и тиме учињен још један корак у дигитализацији српске привреде.
Дубоко уверена да је најбољи алат за снажан привредни раст у овој, али и у годинама које следе, дигитализација свих сегмената привреде, државе и друштва – Влада Србије је, подржана Српском напредном странком, учинила значајне помаке и на овом пољу.
О потенцијалима које доноси Четврта индустријска револуција, обележена дигитализацијом, говори се већ две године, а већ данас се могу видети и конкретни резултати који потврђују стратегију Владе за даљи раст.
Извоз ИKТ услуга је данас далеко највећа нето извозна грана Србије, већа од пољопривреде, аутомобила или машинске индустрије. Прошла, 2018. година, била је прва година када је извоз наших ИKТ услуга прешао 1 млрд. ЕУР, био је 1,135 млрд. ЕУР. ИKТ сектор сваке године бележи невероватан раст – 21,6% у 2017. години; 26,2% у 2018. години; и 28,9% у првом кварталу ове године. Нето извоз ИKТ услуга за прва три месеца већи је за чак 31,6% у односу на исти период прошле године.
Охрабрујуће је и то што извоз свих услуга, такође, бележи континуиран и снажан раст. У Q1 ове године извоз услуга је порастао за чак 17,5% у поређењу са истим периодом прошле године, док је, поређења ради, извоз робе порастао за 6,9%.
Све ово говори о лаганој трансформацији наше привреде, о томе да Србија може постати центар памети и услуга те напустити економски модел и размишљање које каже да је јачина економије у томе колико ствари произведете. У XXИ веку за малу економију каква је наша, конкурентност је, пре свега, у услугама, у дигиталним, иновативним, брзим и храбрим компанијама које улажу у своје људе, у науку, у Р&Д, јер такве компаније данас побеђују на глобалном тржишту.
Влада Републике Србије и Српска напредна странка су одлучне да их у томе подрже и промене парадигму раста земље.
Србија је већ сада, по речима угледног часописа „Фајненшал тајмс”, светски шампион у износу страних директних инвестиција у односу на снагу економије, али будућност Србије је у трансформацији у којој се раст неће базирати само на инвестицијама, већ пре свега на иновацијама наших компанија.
Велике промене се спроводе и у образовању, међу којима би требало издвојити чињеницу да су у 2018. формирана 44 специјализована ИТ одељења у 36 гимназија (укупно 801 ученик), што је чак 4,6 пута више него 2017. године, а да се ове године за специјализована одељења пријавило 2.495 ученика, да је на пријемни испит изашло 2.376 ученика, а положило чак 1.644 (69%, прошле године 52%).
Ово не говори само о стремљењима Владе и Српске напредне странке, већ и о томе да будућност Србије данас све више препознају и млађе генерације, као и њихови родитељи.
Kад је реч о припреми инфраструктуре за Србију будућности, већ се инвестира најмање 100 милиона евра у изградњу иновационе инфраструктуре за факултете, научне институте, изградњу научно-технолошких паркова и стартап центара широм Србије.
Поред свих ових великих и важних задатака, покренута је и широка пореско-правна реформа са циљем да Србија постане једна од најконкурентнијих земаља Европе по условима за пословање иновационих компанија.
Највећи корак је учињен од 1. јануара ове године, када су уведени софистицирани и модерни порески подстицаји економији знања: такозвани Р&Д одбитак у коме су трошкови истраживања и развоја признати у свом двоструком износу, „ИП Бокс” режим у коме су приходи од интелектуалне својине настале у Србији опорезовани само 3% и порески кредит од чак 30% за инвестирање у стартапе.
По први пут икада, ове године, ове мере и трансформацију Србије препознао је и глобални извештај стартап екосистема под називом „Стартуп Геноме”, који је анализирао 150 градова широм света и сврстао нашу земљу међу 54 најбоља иновациона екосистема на планети.
Србија је сврстана у топ 5 земаља на свету по доступности и квалитету наших инжењера, али и по снази развоја блокчејн технологије, која је једна од централних тема овог скупа. При врху светске листе смо и у гејминг индустрији.
У којој другој категорији, а да је позитивна, је Србија сврстана у првих 5 земаља света? Е, то, највише говори о потенцијалима и томе колико брзо можемо да се мењамо и сустигнемо оне земље чијем квалитету живота стремимо.
У свеобухватном процесу дигитализације, значајну улогу је одиграла и подршка Народне банке Србије. Она се, пре свега, огледа у увођењу модерног система инстант плаћања, али и у увођењу регулаторне иновације каква је „Регзлатори сендбокс”, који омогућава делимичну суспензију прописа ради тестирања иновативних платних система у ограниченој мрежи.
Србија се и овим мерама сврстала у ред најнапреднијих земаља када су у питању пореске и регулаторне мере подршке иновацијама – а сигурно је да ово није крај мерама подршке.
Закључак је да је дигитално пословање већ данас једна од оних области на које заједно можемо бити поносни и навијати за наше да освоје свет, једнако као што смо већ навикли да навијамо за наше спортисте, али и уметнике и креативце.
Отворена да слуша, прихвата предлоге и брзо их имплементира, Влада Србије је у трансформацији привреде пронашла партнере са којима може заједно да ради на стварању места за Србију на тржишту нове дигиталне економије.
Партнерство са привредним организацијама, као што су Иницијатива Дигитална Србија, ИТ кластери, Привредна комора Србије, НАЛЕД, Блокчејн Иницијатива, Српска асоцијација менаџера, Е-комерц асоцијација, АмЦхам, Савет страних инвеститора, Нордијска бизнис алијанса и многе друге, даје наду да ће Србија у времену Четврте индустријске револуције бити победничко друштво.
Србија ће бити успешна онолико колико наши предузетници и наше компаније буду успешни на светском тржишту – а Влада Србије, заједно са Српском напредном странком, ће у томе максимално помоћи.
